Umetničke slike

 

 

1. Leonardo da Vinči

 

 

 

 

Leonardo da Vinči se često prepoznaje kao jedan od najpoznatijih ne samo renesansnih umetnika, nego i svih vremena zbog njegovog doprinosa u oblastima kao što su umetnost, nauka, anatomija i inženjerstvo. U oblasti umetnosti, Leonardo je bio pionir u tehnikama poput sfumata (eterični efekat) i kjaroskura (međusobna igra svetlosti i senke). Leonardo je u stvari sebe smatrao mnogo stvari pre nego slikara. To se vidi po tome što je slika započeta oko 1503. godine, i on je na njoj radio povremeno sve do 1517. godine. Slika je ustvari bila ukradena 1911. godine od strane Vinčenca Peruđe, zaposlenog u Luvru, u muzeju u kom se ona i dan danas nalazi, što je značajno povećalo njegovu slavu. Svake godine privlači milione posetilaca, a čak 90% posetilaca Luvra je traži. Toliko je poznat da prima sopstvenu poštu obožavalaca u muzeju. Godine 1962. procenjena je na 100 miliona dolara za osiguranje, što danas iznosi preko milijardu dolara, što je čini potencijalno najvrednijom slikom na svetu.

 

 

  

 

 

 

Smatra se najboljim umetničkim delom Leonarda da Vinčija iz 1498. godine, Tajna večera je važna slika renesansnog perioda. Slika prikazuje Isusa sa njegovim apostolima na poslednjoj večeri. Slika je poznata po veštoj upotrebi boja, svetlosti i anatomije. Slika je takođe predmet mnogih diskusija i pretpostavki. Slika prikazuje reakcije apostola na proročanstvo o izdaji. Mnogi veruju da je figura levo od Isusa mladi Sveti Jovan, a ne Marija Magdalena. Broj tri je preovlađujući i predstavlja Sveto Trojstvo: apostoli su u grupama od po 3, iza Isusa se nalaze 3 prozora, a Isus je oblikovan kao trougao. Uprkos svim pretpostavkama, Tajna večera je jedno od remek-dela Leonarda da Vinčija. Slika je oštećena vratima koja su se u njoj usekla 1652. godine, Napoleonovim trupama koje su sobu koristile kao štalu i bombardovanjem u Drugom svetskom ratu. Restauracija: Slika je prošla kroz više restauracija, a veliki, kontroverzni, 20-godišnji projekat završen je 1999. godine, a u njemu su uklonjene vekovne prljavštine i prefarbane boje.

 

 

 

2. Rafaelo Sanzio da Urbino

 

 

 

 

 

"Atinska škola", freska koju je Rafael naslikao između 1509. i 1511. godine, je remek-delo u vatikanskoj Stanzi dela Segnatura, koju je naručio papa Julije II. Ona oličava umetnost visoke renesanse, sa savršenom linearnom perspektivom koja prikazuje klasične grčke filozofe, uključujući Platona (kao Leonarda da Vinčija) i Aristotela, slaveći ljudski intelekt. Slika predstavlja sintezu klasične filozofije i hrišćanske doktrine, prikazujući velike umove antike, poput Sokrata, Pitagore i Euklida, u ogromnom, klasično inspirisanom, arhitektonskom prostoru.Rafael je poznat po tome što je uključio portrete svojih savremenika: Leonardo da Vinči je naslikan kao Platon, Mikelanđelo kao zamišljeni Heraklit, a sam Rafael je vidljiv krajnje desno. U centru, Platon (držeći svoju knjigu, Timej) pokazuje nagore ka nebesima, predstavljajući svoju teoriju formi, dok Aristotel pokazuje nadole, naglašavajući empirijsko znanje i fizički svet.

 

 

 

3. Sandro Botičeli

 

 

Nastala 1485. godine, slika prikazuje boginju Veneru kako stiže na ostrvo Kipar. Ona je prikazana kao čista i zrela žena koja stoji na školjci. Botičeli je posvetio mnogo pažnje svakom detalju Venere. Ova slika je nastala u periodu kada je golotinja bila tema slikarstva i stoga je čini važnom slikom renesanse. Slika se nalazi u galeriji Ufici u Firenci, u Italiji. Iako nisu u paru, slika se neizbežno pominje sa drugom veoma velikom mitološkom slikom Botičelija, "Primaverom", takođe u Uficiju. One su među najpoznatijim slikama na svetu i ikone italijanskog renesansnog slikarstva; od te dve, "Rođenje" je poznatije od "Primavere". Ranije se smatralo da ih je oba naručio isti član porodice Mediči, ali to je sada neizvesno. (Porodica Mediči bila je uticajna firentinska bankarska dinastija koja je dominirala Firencom i Toskanom od 15. do 18. veka, oblikujući renesansu kroz ogromno bogatstvo, pokroviteljstvo umetnosti i politiku)

 

 

 

4. Mikelanđelo Buonaroti

 

 

 

 

Nastala 1512. godine, "Stvaranje Adama" je slika na plafonu Sikstinske kapele. Iako je ovo jedna od najrepliciranijih slika svih vremena, po popularnosti je tek druga posle Mona Lize. Slika je postala simbol čovečanstva jer prikazuje ruku i Boga i Adama na ivici dodira. Bila je to jedna od najsloženijih i najtežih slika za izradu: trebalo je šesnaest dana da se završi. Mikelanđelo je počeo sa likom Boga i anđela, a kasnije je freskopisao lik Adama. Mikelanđelo je bio inspirisan izrazom iz "Bog je stvorio čoveka po svojoj slici" crtajući dva slična tela. Dodirivanje prstiju predstavlja trenutak stvaranja, a mali razmak simbolizuje slobodnu volju. Neka tumačenja sugerišu da je crveni plašt koji okružuje Boga oblikovan kao ljudski mozak, što simbolizuje Boga koji daje inteligenciju čoveku, ili materica, što simbolizuje rođenje čovečanstva. Mikelanđelo je zapravo bio vajar po zanimanju i u početku je nerado oslikavao plafon, smatrajući sebe vajarom pre nego slikarom.